Викимедијин Универзални кодекс понашања

Због чега имамо Универзални кодекс понашања

Верујемо у оснаживање што већег броја људи да активно учествују у Викимедијиним пројектима и просторима, како би испунили нашу визију света у ком сви могу да деле сво људско знање међусобно. Верујемо да наше заједнице уредника треба да буду што разноврсније, инклузивније и приступачније што је више могуће. Желимо да ове заједнице буду позитивне, сигурне и здраве средине за све који се (и за оне који желе да им се) придруже. Посвећени смо томе да тако и остане, рачунајући и прихватањем овог Кодекса понашања и унапређењем истог по потреби. Такође, желимо да заштитимо наше пројекте од оних који желе да наштете или искриве њихов садржај.

У складу са Викимедијином мисијом, сви који учествују у Викимедијиним пројектима и просторима ће:

Помоћи при стварању света у ком сви могу да слободно да деле сво знање света.
Бити део глобалне заједнице која избегава пристрасност и предрасуде
Тежити ка тачности и проверљивости свих својих садржаја

Овај Универзални кодекс понашања (УКП; UCoC) дефинише минимални скуп смерница очекиваног и неприхватљивог понашања. Односи се на све који комуницирају и доприносе онлајн и офлајн пројектима и просторима Викимедије. Ово укључује нове и искусне уреднике, функционере у оквиру пројеката, организаторе и учеснике догађаја, запослене и чланове одбора филијала и запослене и чланове одбора Задужбине Викимедије. Примењује се на све Викимедијине пројекте, техничке просторе, уживо и виртуелне догађаје, као и на следеће случајеве:

Приватне, јавне и полујавне интеракције
Дискусије о неслагању и изражавању солидарности међу члановима заједнице
Питања техничког развоја
Аспекти доприноса садржају
Случајеви представљања филијала/заједница са спољним партнерима

1 — Увод

Универзални кодекс понашања пружа основне смернице понашања за сарадњу на Викимедијиним пројектима широм света. Заједнице могу додати овоме своје политике и правила имајући у виду локалне и културне обичаје, задржавајући овде наведене критеријуме као минимални стандард.

Универзални кодекс понашања се подједнако примењује на све Викимедијанце без изузетака. Радње које су у супротности са Универзалним кодексом понашања могу резултирати санкцијама. Оне могу спровести наменски функционери (у зависности од њиховог локалног контекста) и/или Задужбина Викимедија као законски власник платформи.

2 — Очекивано понашање

Сваки Викимедијанац, било да је нови или искусан уредник, функционер заједнице, придружени члан, члан одбора или запослени Задужбине Викимедије, одговоран је за своје понашање.

У свим Викимедијиним пројектима, просторима и догађајима, понашање ће бити засновано на поштовању, уљудности, колегијалности, солидарности и добром грађанству. Ово се односи на све уреднике и учеснике у њиховој интеракцији, независно од старости, менталне или физичке инвалидности, физичког изгледа, националног, верског, етничког и културног порекла, касте, друштвене класе, правилности говора, сексуалне оријентације, родног идентитет, пола или каријере. Нити ћемо правити изузетке на основу положаја, вештина или достигнућа у пројектима или покрету Викимедије.

2.1 — Међусобно поштовање

Очекујемо да сви Викимедијанци покажу поштовање према другима. У комуникацији са људима, било онлајн или офлајн Викимедијиним окружењима, третираћемо једни друге са узајамним поштовањем.

То укључује, али није ограничено на:

Практикујте емпатију. Слушајте и покушајте да разумете шта Викимедијанци различитог порекла желе да вам кажу. Будите спремни да изазовете и прилагодите сопствено разумевање, очекивања и понашање као Викимедијанца.
Претпоставите добру намеру и укључите се у конструктивне измене; ваши доприноси би требали побољшати квалитет пројекта или рада. Пружајте и примајте повратне информације љубазно и у доброј намери. Критику треба упутити на осетљив и конструктиван начин. Сви Викимедијанци би требало да претпоставе да су други овде да заједнички унапреде пројекте, осим ако не постоје докази за супротно, али ово не би требало да се користи да се оправдају изјаве са штетним утицајем.
Поштујте имена којима корисници себе зову и описују. Људи могу да користе специфичне термине да себе описују. Као знак поштовања, користите те термине у комуникацији са или о тим људима, где је то лингвистички и технички могуће.

Међу примерима су:

- Етничке групе које користе специфично име за себе, уместо имена која су други користили у прошлости;
- Људи могу имати имена која имају слова, звукове или речи из свог језика који Вам нису познати;
- Људи који се идентификују са одређеном сексуалном оријентацијом или родним идентитетом који користе себи специфична имена или заменице;
- Људи који имају неки физички или ментални инвалидитет могу да користе себи специфичне термине да опишу себе
Током састанака уживо, сви су добродошли и сви треба да имају на уму и поштују потребе, границе, осетљивости и традиције других.

2.2 — Уљудност, колегијалност, међусобна подршка и добро грађанство

Настојимо оваквом понашању:

Уљудност је пристојност у понашању и говору међу људима, укључујући и незнанце.
Колегијалност је пријатељска подршка коју људи ангажовани у заједничким напорима указују једни другима.
Међусобна подршка и добро грађанство значи преузимање активне улоге за осигуравање продуктивности, угодности и безбедности на Викимедијиним пројектима и просторима, те доприноса Викимедијиној мисији.

То укључује, али није ограничено на:

Менторство и подучавање: помагање новајлијама да се снађу и науче суштинске вештине.
Пазите на колеге уреднике: помозите им када им је потребна подршка и дигните глас за њих када се према њима поступа супротно Универзалном кодексу понашања.
Препознајте и похвалите рад уредника: захвалите им се на помоћи и раду. Цените њихове напоре и одајте им признање тамо где треба.

3 — Неприхватљиво понашање

Универзални кодекс понашања има за циљ да помогне члановима заједнице да идентификују ситуације лошег понашања. Следеће понашање се сматра неприхватљивим у оквиру Викимедијиног покрета:

3.1 — Узнемиравање

Ово укључује свако понашање које је првенствено намењено застрашивању, огорчењу или да се неко узнемири, или било какво понашање где би се то разумно сматрало највероватнијим главним исходом. Понашање се може сматрати узнемиравањем ако је изнад онога што би се од разумне особе очекивало да толерише у глобалном, интеркултуралном окружењу. Узнемиравање често има облик емоционалног злостављања, посебно према људима који су у рањивом положају и може укључивати контактирање са радним местима или пријатељима и члановима породице у покушају засташивања или осрамоћења. У неким случајевима, понашање које се не би подигло до нивоа узнемиравања у једном случају може постати узнемиравање кроз понављање. Узнемиравање укључује, али није ограничено на:

Увреде: Ово укључује прозивање, коришћење увреда или стереотипа, и све нападе засноване на личним карактеристикама. Увреде се могу односити на перципиране карактеристике као што су интелигенција, изглед, етничка припадност, раса, религија (или недостатак исте), култура, каста, сексуална оријентација, пол, род, инвалидитет, године, националност, политичка припадност или друге карактеристике. У неким случајевима, поновљено исмевање, сарказам или агресија представљају увреде колективно, чак и ако појединачне изјаве не би.
Сексуално узнемиравање: Сексуална пажња или удварање било које врсте према другима када особа зна или разумно треба да зна да је таква пажња непожељна или у ситуацијама када пристанак не може бити саопштен.
Претње: Експлицитно или имплицитно сугеришући могућност физичког насиља, неправедног срамоћења, неправедног и неоправданог нарушавања репутације или застрашивања сугерисањем неоправданог правног поступка за победу у свађи или присиљавање некога да се понаша онако како Ви желите.
Подстицање наношења штете: Ово укључује подстицање неког другог да изврши самоповређивање или самоубиство, као и подстицање некога да изврши насилне нападе на трећу страну.
Откривање личних података (доксинг): дељење приватних података других сарадника, као што су име, место запослења, физичке или имејл адресе без њиховог изричитог пристанка било на Викимедијиним пројектима или негде другде, или дељење информација у вези са њиховим Викимедијиним активностима ван пројеката.
Прогањање: праћење особе кроз пројекат (или пројекте) и узастопно критиковање њеног рада углавном са намером да је узнемири или обесхрабри. Ако се проблеми настављају након напора да се проблем искомуницира и особи укаже на проблем, заједнице ће можда морати да их реше кроз успостављене процесе у заједници.
Троловање: Намерно ометање разговора или објављивање са лошом намером ради намерног провоцирања.

3.2 — Злоупотреба моћи, привилегије или утицаја

Злоупотреба се дешава када се неко у стварном или уоченом положају моћи, привилегије или утицаја упусти у непоштовање, окрутно и/или насилно понашање према другим људима. У Викимедијиним окружењима, то може бити у облику вербалног или психичког злостављања и може се преклапати са узнемиравањем.

Злоупотреба положаја од стране функционера, званичника и особља: коришћење овлашћења, знања или ресурса који су на располагању именованим функционерима, као и званичницима и особљем Викимедијине фондације или Викимедијиних филијала, за застрашивање или претњу другима.
Злоупотреба радног стажа и веза: Коришћење свог положаја и угледа за застрашивање других. Очекујемо да се људи са значајним искуством и везама у покрету понашају са посебном пажњом јер њихови непријатељски коментари могу изазвати нежељену реакцију. Људи са ауторитетом у заједници имају посебну привилегију да се на њих гледа као на поуздане и не би требало то да злоупотребљавају да би нападали друге који се не слажу са њима.
Психолошка манипулација: Злонамерно навођење некога да сумња у сопствене перцепције, чула или разумевање са циљем да победи у свађи или примора некога да се понаша онако како Ви желите.

3.3 — Вандализам садржаја и злоупотреба пројеката

Намерно увођење пристрасног, лажног, нетачног или неприкладног садржаја, или ометање креирања (и/или одржавања) садржаја. Ово укључује, али није ограничено на:

Поновљено произвољно или немотивисано уклањање било ког садржаја без одговарајуће расправе или давања објашњења
Систематско манипулисање садржајем како би се фаворизовала једна интерпретација чињеница или тачка гледишта (такође неискреним или намерно лажним приказивањем извора и изменом правилног начина састављања уредничког садржаја)
Говор мржње у било којој форми или дискриминаторан језик који за циљ има оцрњивање, понижавање, или подстицање мржње према појединцима или групама на основу тога ко су они или њихових личних уверења
Употреба симбола, слика, категорија, ознака или других врста садржаја који су застрашујући или штетни за друге ван контекста енциклопедијске, информативне употребе. Ово укључује наметање шема на садржај који је намењен маргинализацији или острацизацији.